aikido

O AIKIDOU

 

 

Aikido je jedna od najmladjih japanskih borilackih vestina. Stvoren je izmedju dva svetska rata, a iz Japana je izasao u svet tek pedesetih godina dvadesetog veka. Od tog vremena njegova popularnost neprestano raste, danas on zauzima pocasno mesto medju tri najuglednije borilačke veštine u Japanu.
Kao osnova za pojavu poslužile su vestine kao Aiki Ju Jutsu, Ken Jutsu, Jo Jutsu, Yari Jutsu i druge.

Osnivač Morihei Ueshiba (O Sensei) je bio majstor mnogih borilačkih veština. Kao unuk jednog od najpoznatijih samuraja, bilo je sasvim logično da će od malena njegova interesovanja biti nesto drugačija od njegovih vršnjaka. Veštine koje izučavao su svoje korene vukle iz feudalnog Japana. Sada, sa vremenske distance mnogi naučnici su potvrdili da su u to doba japanci bili narod koji je bio najsuperiorniji po pitanju bliskog sukoba. Smatralo se da su oni dostigli vrhunac u
usavršavanju tehnike bliske borbe sa i bez oružja. Tehnike kojima su vladali nalagale su da se protivnik trajno ošteti sa čak i smrtonosnim posledicama. Osnivaču je bilo sasvim jasno da takvim vestinama nije mesto u XX veku. Odlučio je da te tehnike prilagodi nešto humanijim principima. Aikido je uneo revoluciju medju borilačkim veštinama.

Naziv aikido nastao je od tri japanske reči:
AI- predstavlja nesto
pozitivno, potvrdjivanje, slaganje, sklad i
najzad - harmoniju.
KI- se u svome najjednostavnijem tumačenju može označiti kao "pra-energija" kojom je ispunjeno sve oko nas i mi sami.
DO-oznacava "put" ili u filozosofskom smislu "način". Kada se ova tri pojma stope u reč AIKIDO, tada u najslobodnijem prevodu znače: put ili način sa skladnom, usmerenom praenergijom.
Neophono je napomenuti da se aikido sastoji od
telesnih tehnika kao i od tehnika rada sa
štapom, mačem i nožem. Mnoge telesne tehnike odnosno njihova kretanja proističu upravo iz rada sa oružijem, pa je rad sa isim vrlo delotvoran  i zanimljiv.

Efikasnost aikidoa

Mnogi vežbači aikidoa (od početnika do naprednih učenika) se interesuju o tome kolika je vrednost aikidoa prilikom praktične samoodbrane. Napadi koji se uvezbavaju na treningu su često manje realni i mogu se izvoditi bez mnogo brzine i snage. Na početku, vazno je shvatiti da se na treningu aikido tehnike obično uvezbavaju protiv pojednostavljenih napada.
To olakšava vežbačima da uoče opšte šablone aikido tehnika. Kasnije, kako aikidoke napreduju, brzina i realnost napada se povećava, a akidoke uče da prilagodjavaju osnovnu strategiju aikido pokreta što raznovrsnijim napadima i u što različitijim situacijama.
Kao veština samoodbrane, aikido je podjednako efikasan za odbranu od jednog ili više, golorukih ili naoružanih protivnika. Medjutim, efikasna primena elemenata tehnike
aikidoa, nije sama sebi cilj, nego pre posledica
marljivog i redovnog uvežbavanja ove večtine.
Aikidoka koji ovlada elementima tehnike, stiče realno samopouzdanje i raspolaže prefinjenom tehnikom koja mu omogućava da se odbrani ne primenjujući brutalne metode.
Sve borilačke veštine, uključujući i aikido, sastoje se iz strategija za vodjenje borbe, a ne samo iz pukog izvršavanja tehnika.
Mora se naglasiti da ne postoje prečice do sticanja veštine u aikido-u (kao ni u drugim stvarima, kad smo vec kod toga). Kao posledicu toga imamo, da je sticanje odredjenog nivoa veštine i efikasnosti u aikido-u, čisto stvar rada i posvećenosti treningu. Niko ne postaje majstor aikidoa za samo nekoliko meseci ili godina.

 

AIKIDO U NIŠU

 

Aikido je u Niš zvanično stigao krajem 1991. godine. Naime, u to vreme počinje priča o saradnji između Judo kluba »NIŠ« i majstora aikidoa Bojana Smiljkovića o pokretanju aikido sekcije u Nišu.
Septembra 1992. godine počinje prvi kurs aikidoa u trajanju od tri meseca. Međutim, pošto je interesovanje veliko, (broj polaznika je bio preko sto), odlučuje se da se formira aikido sekcija u okviru Judo kluba “NIŠ”. U tom projektu angažovanje od najvećeg značaja imao je glavni trener Judo kluba Dragan Spasić, koji posle održanog polaganja za prve pojaseve insistira na daljem radu.
Od januara 1993. godine, kao instruktor u Nišu, radi majstor aikidoa i ju jutsu Mitar Jakovljević iz Negotina, koji prati rad do formiranja prvih trenerskih kadrova i majstora aikidoa.
Krstić Mladen preuzimaju vođenje treninga u Aikido klubu “NIŠ'' od februara 1997. godine, kada je položio za 1. DAN i poneo drugi crni pojas u Nišu. Te godine, u oktobru,  formira se Aikido klub ''CUNAMI'', koji od tada radi pod rukovodstvom Mladena Krstića
Uzrast vežbača u klubu, kreće se od dece predškolskog uzrasta pa do ljudi tridesetih godina. Najbolji uspeh u savladavanju tehničko taktičke obuke iz oblasti aikidoa, imaju polaznici uzrasta između 10. i 17. godina. To ne znači da nema izuzetaka, tako da odlične rezultate pokazuju i deca mlađeg školskog uzrasta (što je usko vezano za inteligenciju i visoko razvijenu kordinaciju u prostoru), ali i polaznici u uzrastu preko dvadeset godina (oni koji su se aktivno bavili sportom pre toga, a naročito borilačkim sportovima i veštinama).
Aikido je specifična veština samoodbrane po tome što zahteva veliku kocentraciju na treningu; ne dozvoljava mnogo ispoljavanja fizičke snage u toku rada već je potrebno mnogo kontrole, dicipline i mentalne energije za vežbanje bez povreda. Još jedna od specifičnosti u aikidou je to što ne postoje takmičenja, jer se radi isključivo samoodbrana. Baš zbog ovih karakteristika, za bavljenje ovom veštinom potrebno je mnogo volje i razumevanja i upravo zbog toga je teško deci i adolescentima da se zadrže duže u takvoj vrsti treniga.
Međutim, oni koji se zadrže i shvate prednosti, ostaju zauvek verni aikidou, jer tek nakon stečenog zvanja “majstor - crni pojas”, uviđa se još koliko stvari tek treba naučiti. Aikido je jedinstven po tome što sistem tehnika nije konačan i ostavlja prostor svakom majstoru da svojim radom doprinese razvoju i formira svoj specifičan stil.
Aikido klub ''Cunami'' iz Niša, član je Aikido saveza Srbije, čiji je predsednik Mirko Jovandić 6. DAN AIKIKAI.